Sedmi novembar

sedmi novembar, kišno poslijepodne
 čudan vakat, teške misli, kobne
 moja soba, tmina, na prozoru smog
 nekom’  bi da se javim, al’ kog da zovem, kog
 

 telefonski imenik moj je prazan,
 trošan, izderan, nekoć bio važan
 kraj njenog imena stari broj stoji
 od kad je nema, u sivo dane bojim


 moje srce bez broda je luka
 na kaseti vrtim pjesmu jauka
 stotinu dana, stotinu doći
 duša suze roni, vene u samoći


 nova će nam godina opet mila
 druga odkad mene nisi ljubila
 u ponoć usnama stisla moju
 dođi i skini sivilo 
 nabaci tvoga ruža boju