Scroll to top
© 2020 Sandro Slavnić

Neobična ratna priča


Sandro Slavnic - 17 Juna, 2020 - 1 comment

Ovo mi je pričao glavni akter, Krezo, moj veliki kućni prijatelj, jedno tri stotine puta. U augustu 2018. godine, baš u “monaku” koji se spominje, spustio sam priču na papir, od prve do zadnje riječi, onako kako sam je čuo, bez točki, zareza, velikih slova i uljepšavanja. Ona se odigrala devedesetih na ratnim daskama Novog Travnika. Da li je kašika poštedjela Krezu rata još koji put, nije mi poznato. Morat ću ga pitati.

i jebi ga 
prošo i taj rat
sto puta sam molio boga da me rani
samo da idem malo kući
dosadno

ja ti tako jednom na položaju
dosadno meni bolan
ne znam šta ću 
vamo tamo
a ja uzmem kašiku
i tučem se kašikom
vako (demonstrira)
znaš ti za to

samo se kašikom tućeš rođo
otekla ruka vaka
i ja ti doktoru istu noć
kae on šta je 
vamo tamo 
reko pao
kae on aj otiđi slikaj

ja otišo
i dobijem 5 dana poštede
u reko dobro (gladi se po bradi)
ja došo vamo valentini
viće ona
majku ti jebem šta si radio
ništa
lažeš
jesil se kašikom tuko
jesam
znala sam

jebi ga rođo
5 dana poštede
to ti u ratu dođe ko 5 dana
mahanja lepezom u tućepima
samo jarane da nisi u rovu

odem ti ja vamo gore iznad monaka
kod lucije u baštu
vadim luk 
vadim krompir
to se puca 
meci lete okolo

al nije meni što se puca
meni je da luce ne vidi
oće naoštrit kalaš po meni
zbog glavice luka

i dođem ti ovdje kod valentine
smotamo kukuruz
zapalimo
pržimo krompiriće na vatri
sjeci luk
dobro je bolan bilo

i prođe tako sve

1 comment

  1. vlajna____

    Zanimljivo, jos bi mi bolje bilo kad bih razumila sve 😎

Post a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *